Pekara Žitko - Rvati, Raška

zanimljivosti o hlebu

DA LI STE ZNALI:

Da u mestu Pećinci, na 40 kilometara od Beograda, postoji muzej posvećen hlebu, koji poseduje tri zbirke: zbirku oruđa za obradu zemlje, zbirku predmeta za pripremu hleba i zbirku hlebova. Hlebovi su poređani po grupama: božićni, uskršnji, svadbeni itd. Ovaj muzej poseduje i dokumentaciju o obrednom hlebu kod Srba.

Da je hranljivost jednog kilograma hleba otprilike dve hiljade kalorija.

Da je posle Oktobarske revolucije, koje je bila 1917. godine u Rusiji, bio jedno vreme na snazi zakon koji je imao član "Krađa hleba nije krađa i ne kažnjava se!"

Da se prilikom iskazivanja dobrodošlice, u Srbiji, pred gosta iznose hleb i so.

Da se pogača ne seče nego lomi.

Da bi hleb, (to je čak propisano zakonom), pošto se izvadi iz peći, trebalo da odstoji 24 sata i da se tek onda upotrebljava.

Da stavljanjem bajate kriške hleba u mikrotalasnu peć na 15 sekundi dobijate svež i vruć hleb kao da je upravo ispečen.

Da se od 1 kg brašna dobija 1,5 kg hleba.

Da se preporučuje da se u samoposlugama hleb postavlja na sredinu prodajnog prostora, jer miris svežeg hleba podstiče prodaju ostalih artikala.

hleb kroz istoriju

EGIPĆANI

Dokaz da su Egipćani pravili hleb, još pre 5000 godina, nalazimo na crtežima nacrtanim na zidovima piramida. Taj hleb su Egipćani u početku pravili od ječma, ali se u njemu nalazilo i dosta zrnaca peska, koja su u brašno prispevala prilikom mlevenja, što je imalo pogubne posledice po zube tadašnjih ljudi, što su naučnici zaključili istražujući mumije. Takav hleb se u Egiptu proizvodio punih 2500 godina. Postoje dokazi i da su prve javne pekare nastale kad i piramide. Egipćani su hleb pekli u posebnim posudama napravljenim od ilovače, u jednom delu kuće ili dvorišta.

JEVREJI

Prilikom izgona Jevreja iz Egipta, žene nisu imale vremena, a ni kvasca, pa je hleb pravljen od brašna i vode. Nije bilo mogućnosti da se peče, pa je razvijan tanko kao palačinka i pekao se na jakom suncu na sapima konja i kamila koje su bile u karavanu. Taj specijalni hleb se zove „Maces“ i jedu ga Jevreji tokom velikog praznika „Pasha“. Ovaj događaj je opisan i u Bibliji, u Starom zavetu, druga knjiga Mojsijeva. Veliku preokretnicu u proizvodnji hleba prestavlja otkriće kvasca. Proces kvasanja testa poznavali su i Mesopotamci i Egipćani.

STARI GRCI

Stari Grci su mesili hleb sa kvascem i to dve vrste: od prosa i šire i od ječma i šire. Kvasac su pravili u vrieme berbe grožđa i to na sledeći način: zamesili bi testo od prosa i šire i ostavili ga na Suncu da se osuši. To osušeno testo su koristili kao kvasac. Stari Grci su hleb pekli u posebnim pećima, koristeći posude od gvožđa, bronze ili opeke. Pečenje hleba za Grke bio je ritual, koji su, kao i kod većine drugih naroda, obavljale žene. Najstariji hleb koji je pronađen u podrumu jednog starogrčkog hrama bio je trouglastog oblika, ispečen oko 2000. godine pre nove ere.

RIMLJANI

Proizvodnja hleba se u Rimu toliko razvila, da su u vreme vladavine imperatora Avgusta postojala dva konkurentska esnafa - esnaf belih i esnaf crnih pekara. Već od 168. godine pre nove ere, u Rimu su postojale velike državne pekare, da bi oko 30. godine pre nove ere u Rimu bilo 329 pekara. Rimljani su bili pravi majstori da prosijavanjem kroz sita napravljena od platna i vune, papirusa i rogoza ili čak od kamilje dlake, dobiju razne tipove finog brašna. Hleb spravljan od pšeničnog brašna je bio privilegija bogatih, dok je većina rimskih podanika pravila hleb od ječmenog brašna.